|
|
|
Beograd
 Beograd
je glavni grad Srbije, sa oko 1,7
miliona stanovnika. Jedan je od
najstarijih gradova u Evropi i od
davnina je značajno saobraćajno
čvorište kao raskrsnica puteva
Istočne i Zapadne Evrope.
Beograd je postao
poznat kao grad koji je u svakom
trenutku spreman da pokaže svoje
gostoprimstvo.
Veoma često se čuje da je Beograd u
poslednjih desetak godina doživeo
procvat, da se u njemu inostrani
gosti osećaju odlično i da iz njega
odlaze sa željom da se što pre
ponovo vrate.
Beograd je prestonica srpske
kulture, obrazovanja, nauke i
privrede. Zvanični jezik je srpski,
a strancima za komunikaciju
preporučujemo engleski.
Klima u Beogradu je umereno
kontinentalna, sa prosečnom
temperaturom od 11,70C. Beograd se
nalazi u srednjeevropskoj vremenskoj
zoni (GMT+1 sat), a letnje računanje
vremena je od kraja marta do kraja
oktobra (GMT+2 sata).
Zvanično sredstvo plaćanja je dinar
(RSD), a strane valute možete
promeniti u mnogobrojnim ovlašćenim
menjačnicama.
Pozivni telefonski broj za Beograd u
domaćem saobraćaju je 011, a u
međunarodnom saobraćaju je 381-11.
Istorija Beograda
 Kao
grad veoma burne istorije, Beograd
je jedan od najstarijih u Evropi -
njegova zvanična istorija traje
punih 7000 godina.
Vinča je praistorijski lokalitet na
samoj obali Dunava, sa ostacima
materijalne kulture praistorijskog
čoveka (neolitska plastika). Antički
izvori pominju najstarije poznato
ime Beograda - Singidunum.
Tokom VI veka, koristeći slabosti u
odbrani vizantijske granice, Sloveni
sve češće prelaze Dunav i
naseljavaju ovo područje. Zidan u
kamenu, grad koji se ukazivao
uzdignut nad vodenim površinama
nazvan je Beli Grad.
Beograd se od XVI do XIX veka
pominje pod mnogim imenima, na
raznim jezicima: Alba Graeca, Alba
Bulgarica, Bello grado, Nandor Alba,
Griechisch Weissenburg,
Castelbianco... Svi ovi nazivi su
prevod slovenske reči Beograd.
Znamenitosti Beograda
Neke od znamenitih centralnih
gradskih ulica trasirane su još pre
desetak vekova. Šetnja centrom grada
je šetnja kroz istoriju koju možete
udahnuti i opipati na mnogo mesta.
Pronađite svoje omiljeno mesto u
Beogradu. Ne slušajte samo preporuke
svojih domaćina - Beograđani često
nisu ni svesni divnih, mirnih kutaka
svog grada.
Postoje mesta u Beogradu koje
obavezno morate da vidite i
ostetite: ulice, trgovi, spomenici,
parkovi, česme, arheološka
nalazišta... i druge znamenitosti
koje zaslužuju preporuku. Mnoga od
njih su proglašena za kulturna
dobra.
Vinča. Naselje Vinča nalazi
se na 14 kilometara od Beograda,
pored puta Beograd-Smederevo i
nadaleko je poznato po nalazima
izuzetne arheološke vrednosti.
Praistorijski lokalitet Belo brdo je
na samoj obali Dunava i predstavlja
svetski poznato arheološko nalazište
sa ostacima velikog neolitskog
naselja, u kulturnom sloju debljine
10,5 m i na površini od 10 hektara.
U toku iskopavanja, koje je 1908.
započeo profesor Beogradskog
univerziteta dr. Miloje Vasić,
otkrivene su brojne kuće, zemunice
sa ostacima materijalne kulture
praistorijskog čoveka.
Beogradska tvrđava.
Beogradska tvrđava podignuta je na
grebenu iznad ušća Save u Dunav u
razdoblju od I do XVIII veka kao
kompleks odbrambenog karaktera.
Tvrđava je danas svojevrstan muzej
istorije Beograda. Ovu celinu čini
sama Beogradska tvrđava, podeljena
na Gornji i Donji grad, i park
Kalemegdan.
Zbog izuzetnog strateškog značaja na
ovom mestu je, krajem I veka naše
ere, podignuto utvrđenje - rimski
kastrum, kao stalni vojni logor IV
Flavijeve legije. Posle rušenja od
strane Gota i Huna, utvrđenje je
obnovljeno u prvim decenijama VI
veka. Nepuno stoleće kasnije,
razaraju ga Avari i Sloveni.
 Kalemegdan.
Najlepši i najveći beogradski
park, Kalemegdan je istovremeno i
najznačajniji kulturno-istorijski
kompleks, u kojem dominira
Beogradska tvrđava iznad ušća Save u
Dunav. Naziv Kalemegdan odnosi se
samo na prostorni plato oko Tvrđave
koji je osamdesetih godina 19. veka
pretvoren u park. Plato je, dok je
Tvrđava bila glavno vojno uporište
Beograda, služio da se neprijatelj
osmotri i sačeka za borbu. Zbog toga
i njegovo ime potiče od turskih reči
"kale" - grad, to jest tvrđava i
"megdan" - polje. Turci su
Kalemegdan nazivali i Fićir-bajir
što znači "breg za razmišljanje".
Skadarlija. Stari, boemski
deo Beograda, Skadarlija, nastao je
krajem 19. i početkom 20. veka kada
su njene kafane bile stecište
najpoznatijih imena kulturnog
Beograda. Najčešće je porede sa
pariskim Monmartrom, kako po
izgledu, tako i po veseloj,
uzavreloj umetničkoj atmosferi.
 Botanička
bašta.
Botanička bašta "Jevremovac" je
deo Biološkog fakulteta Univerziteta
u Beogradu. Osnovana je 1874.
odlukom Ministarstva prosvete
Kraljevine Srbije, na predlog
čuvenog srpskog naučnika Josifa
Pančića, koji je bio i njen prvi
upravnik. Godine 1889. kralj Milan
Obrenović poklonio je imanje (koje
je nasledio od svog dede Jevrema)
Velikoj školi u Beogradu za
Botaničku baštu, ali pod uslovom da
se zove "Jevremovac".
Botanička bašta se prostire na
površini od oko 5 hektara, gde se na
otvorenom prostoru nalazi preko 250
vrsta drveća i žbunja, domaćih,
evropskih i egzotičnih biljaka, a
ukupan biljni fond danas čini oko
500 drveta, žbunja i zeljastih
biljaka. Botanička bašta, pored
otvorenih površina, obuhvata i
Staklenu baštu i prostorije
Instituta za botaniku (upravna
zgrada, herbarijum, biblioteka,
slušaonica, laboratorije). Posebna
atrakcija Botaničke bašte je
"Japanski vrt".
Probajte Beograd
Postoji kultno mesto srpskog načina
života - mesto koje je istovremeno:
* Glavni informativni medij - mesto za razmenjivanje svih vrsta
(dez)informacija
* Druga kuća - mesto u kojem se boravi više nego u kući
* Druga kancelarija - mesto gde se sklapa najveći broj poslova
* Fudbalski savez u senci - mesto gde su svi fudbalski selektori
To mesto se zove KAFANA!
Na sreću, u Beogradu ima mnogo
kafana, s tim što se neke uobraze pa
se zovu restorani, a neke druge se
zbog mode nazivaju kafićima i
klubovima. Suština je ista: svaki
Beograđanin koji drži do sebe ima
svoju kafanu ili više njih. Mada je,
možda, tačnije da svaka kafana ima
svoje Beograđane. I po nekog stranog
gosta sa njima, kao što je red u
gostoljubivom gradu.
Šta sve može da vas obraduje od jela
i pića u pristojnoj srpskoj kafani,
pogledajte u odeljku "Gastronomski
vodič". A ako želite da znate koje
će vas društvo u kojoj kafani
dočekati - to ćete morati da saznate
sami, u tome je i glavna tajna
beogradskog ugostiteljstva.
Vaši beogradski domaćini odvešće
vas, verovatno, najpre u boemsku
četvrt Skadarliju. Kada upoznate tu
esenciju beogradskog boemskog duha
biće vam mnogo lakše i draže da se
upustite u dalja traganja.
Posebna napomena za novopečene goste
Beograda - bitan deo naših lokalnih
običaja je "plaćanje računa". Vaš
domaćin nikada neće dozvoliti da vi
platite večeru ili piće, zato je
bolje da to i ne pokušavate! I ne
zaboravite: kada nazdravljate,
kucnete se čašama, gledate se u oči
i kažete "Živeli!".
Razgledajte Beograd
Turistička organizacija Beograda ima
više turističkih informativnih
centara u kojima, pored informacija
o organizovanim programima
razgledanja grada i izletima, možete
da dobijete i besplatni promotivni
materijal o Beogradu.
TURISTIČKI INFORMATIVNI CENTRI
Aerodrom
"Nikola Tesla", tel. 209-7638
(09.00-20.00)
Makedonska 5,
tel. 3343-460
(09.00-20.00, sub. 09.00-17.00, ned.
10.00-16.00)
Terazije,
podzemni prolaz kod Palate
"Albanija", tel. 2635-622, 2635-343
(09.00-20.00, sub. 09.00-17.00,
nedeljom zatvoreno)
Glavna
železnička stanica, tel.
361-2732
(09.00-20.00, sub. 09.00-17.00, ned.
10.00-16.00)
Savsko
pristanište, Karađorđeva
(mart-novembar, 08.00-19.00)
TOS Turistički
informativni centar, Dečanska
8a, tel. 3230-566
Turistički
centar Zemuna, Zmaj Jovina
14, tel. 2192-094
Udruženje
turističkih vodiča, Dečanska
8, tel. 334-3186
Beograd možete da razgledate sa
zemlje, vode i iz vazduha. Možete da
hodate, vozite se turističkim
autobusom, turističkim brodom ili
turističkim vozom ili da letite
balonom i motornim zmajem. Za više
informacija posetite sajt
Turističke
organizacije Beograda. |
| |
|
|
|
|
